Iz predavanja Jigme Rinpoče-a: „Rad na svojoj karmi“
Predavanje je održano u Bodhi Path centru u Vašingtonu D.C., 2002 godine.
Preuzeto sa sajta www.jigmela.org |||
Svako predavanje počinjemo sa molitvom Utočištu, bodisatva zavetom i molitvom liniji učitelja. Značenje reči “utočište” na tibetanskom jeziku je “zaštita”, a u kontekstu budizma, to znači imati zaštitu u potpunosti realizovanih bića koja su Bude. Takođe, zaštićeni smo istinom Darme, učenjima Buda. Pored toga, pratimo Sangu koja je tu kao naš vodič na Putu Darme. Bića koja čine Sangu su već postigla određeni nivo prosvetljene mudrosti kroz svoju Darma praksu. Oni su prema tome kvalifikovani učitelji za nas. Stremimo da se povežemo sa ta tri aspekta Utočišta kako se ne bismo uputili u pogrešnom pravcu. Želimo da ostanemo na pravom putu.
Druga molitva odražava koliko je važno razviti bodičitu. Kada primamo učenja Darme, ili kada praktikujemo, ne radimo to samo zarad nas samih. Prirodno je da pri inicijalnom susretu sa Darmom, želimo dobrobit za sebe. Ipak, moramo istovremeno naučiti da mislimo i na druge. Učimo da usvajamo stav ili želju da možemo biti od koristi za druge. Uvek pokušavamo da delimo sa drugima bilo koje znanje koje dobijemo. Takva otvorena i iskrena briga o drugima jeste bodičita.
Kada posvećujemo molitve učitelju, kao u Guru jogi, mi tražimo da primimo suštinsko znanje i kapacitet naše Buda prirode uma. Ovo se postiže kroz našu povezanost sa kvalitetima učitelja što nas vodi ka realizaciji suštinskog značenja Darme, čime se oslobođamo naše patnje i iluzija. To je upravo ono čemu je Buda podučavao, da počnemo da odstupamo od samsare i krenemo ka nirvani, kroz proces buđenja za istinu.
Kada izgovaramo molitve, u umu pokušavamo da održavamo svoje razumevanje vezano za Utočište, bodičitu, kao i našu povezanost sa realizovanim učiteljima.
Termin “Buda” na tibetanskom označava biće koje je u potpunosti prosvetljeno, San Đe. To je neko čije znanje je potpuno, sveznajući. Na sanskritu, termin je Bhagavan. Nešto više od pre 2,500 godina, Buda je objasnio da sva bića mogu da poboljšaju svoje okolnosti povezujući se sa istinom. Prvo bi trebalo da pokušamo da razumemo istinu, a onda i da delamo u skladu sa njom. To će nam potom nepogrešivo doneti više dobrobiti i za nas, i za druge.
Buda je objasnio da svako biće ima svoj urođeni i osnovni potencijal. Taj potencijal je mudrost, i ona se moze razvijati. Kao što je i sam Buda razvio svoju mudrost i dostigao prosvetljenje, slično tome, možemo i mi dostići isti cilj. Buda je dao jako mnogo učenja i isključivo u ovom cilju. On je detaljno objasnio koje su prepreke koje nas sprečavaju da razvijemo svoj unutrašnji potencijal. Razjasnio je metode, prakse koje su lekovita sredstva za prevazilaženje naših prepreka. Podučavao je o putu meditacije kao sredstvu za razvijanje naše unutrašnje mudrosti.
Budina učenja su veoma obimna i duboka. Samo prevodi na tibetanskom jeziku imaju 103 toma. To su prevodi sveobuhvatnih Budinih izvornih učenja. Zatim postoje mnogobrojni komentari i objašnjenja Budinih učenika, velikih indijskih učenjaka i pandita, čija je svrha da razjasne i precizno objasne veoma duboka značenja Budinih učenja. Oni sačinjavaju dodatnih skoro 200 tomova. Ako na to dodamo i mnogobrojne tibetanske komentare koji su preneseni sa generacije na generaciju do dana današnjeg, videćemo da postojeća Budina učenja dostižu brojku od više hiljada tomova! Brojni komentari koje su napisali razni učenjaci i jogini odnose se na svako Budino izvorno učenje. Sva ova tumačenja su važna za predstavljanje celokupnog gledišta, što bi inače bio preveliki zadatak za jednu osobu. Naravno, autori ovih komentara iz prošlosti su i sami bili visoko realizovani učitelji. Kroz stroge diskusije među sobom, postepeno su dolazili do sve jasnijih i preciznijih tumačenja koja su onda prezentovana većem broju učenika. Svaka nova generacija realizovanih učitelja doprinosi sve boljim objašnjenjima učenja. Taj rad se nastavlja i dan-danas. Rezultat je taj da ako neko odvoji vreme da potraži objašnjenje određene teme, sigurno će naći ono koje je jako dobro i precizno predstavljeno.
Uprkos obimnim tomovima učenja koja su nam danas dostupna, imam osećaj da se Darma može primeniti i praktikovati na jednostavan način, bez detaljnog proučavanja svih spisa. U našem centru u Francuskoj, mi pokušavamo da praktikujemo Darmu na veoma jednostavan način. Ljudi danas nemaju mnogo vremena za studiranje i proučavanje. Iz postojećih obimnih komentara, realizovani učitelji su uredno izdvojili precizna značenja i uredili ih u ono što mi nazivamo “esencijalne prakse”. One su onda predstavljene ljudima da bi oni mogli na jednostavan način razumeti i praktikovati Darmu. Ako možete razumeti osnovna značenja, onda sve postaje veoma jednostavno za vas. Postoje intelektualci, praktičari i učenjaci koji žele da detaljno studiraju i proučavaju Darmu. Oni mogu da detaljno studiraju argumentaciju različitih teorija koje mogu biti vrlo komplikovane, i mogu se osloniti na opširne tomove objašnjenja koja su tu da ih potvrde i razjasne.
Šta je karma?
Pojam “karma” se može prevesti sa sanskrita ili tibetanskog jezika kao “uzrok i posledica”, ili “delo i rezultat”. Jednostavno rečeno, Buda je objasnio da smo mi ljudska bića i da kao takva, moramo proći kroz rođenje, starost i zatim, smrt. Neki od nas mogu pomisliti da smrt označava kraj života. Drugi opet među nama veruju da posle smrti postoji kontinuitet. Neki ljudi razmišljaju o tome u suprotstavljenim pojmovima kao što su postojanje i nepostojanje. Budin odgovor je da mi postojimo ovde i sada kao ljudska bića, ali da kada umremo, naš um ide dalje.
Postoji pojam reinkarnacije, koji je proistekao iz hrišćanstva. Ovde taj pojam predstavlja nešto drugo u odnosu na budistički koncept. To sam otkrio u jednom međuverskom razgovoru sa katoličkim sveštenikom. Pojam “karme” u Budističkom kontekstu se odnosi jednostavno na to da pošto postojimo, na kraju života, moramo negde otići. To je sve na šta se misli pod pojmom “reinkarnacija”. Ovo je lakše razumeti ako nema predubeđenja o reinkarnaciji koje može da zbuni. Buda nam je rekao da je um taj koji se reinkarnira.
Svako ljudsko biće ima um. Svako ljudsko biće ima telo. Svako ljudsko biće ima ime. Um se identifikuje sa telom i imenom i veruje da postoji “sopstvo”, kao “Ja sam takav i takav”. Darma objašnjava da je to rezultat naših ustaljenih navika da mi osećamo da postoji “Sopstvo”. Neke realizovane lame su opisale um kao energiju, vazduh, bez ikakve forme. Postoji mnogo pojmova koji se koriste da ga označe, kao što su duša, misli ili svest. Ti pojmovi mogu biti zbunjujući. Zbog jednostavnosti, uvek se odlučujem za pojam “um”.
Nakon smrti, um ne ostaje sa telom. Um se zapravo odvaja od fizičke forme. Reinkarnacija u budističkom kontekstu znači da nakon smrti moj um i dalje traje, dok se moje telo pretvara u drugu formu. Um ide dalje u drugu formu bivstvovanja. Buda je objasnio da postoji šest područja u kojima bića imaju oblik, kao i neka stanja u kojima bića nemaju oblik. Osnovni smisao je da um može da uzme bilo koju formu ili bilo koje stanje bivstvovanja. Sa kojom formom ćete završiti, zavisi od vašeg znanja i sposobnosti, a to je vaša karma.
Vaša reinkarnacija je direktno zasnovana na vašoj karmi. Ako idem u grad, izabraću gde idem na osnovu toga kako se osećam. Na primer, mogu da izaberem da odem u park, ili u restoran ili u radnju itd. Kako ću izabrati će zavisiti od mojih sklonosti i osećanja. Naše ponovno rođenje posle sadašnjeg života je slično tome, zasnovano na našim unutrašnjim uslovljenostima. Pošto su naše unutrašnje uslovljenosti zasnovane na našoj karmi, Buda je rekao da će naša osnovna individualna karma “izabrati”, “uticati na” ili “odrediti” oblik ponovnog rođenja. Sa smrću jednog životnog oblika, um bez tela liči na vazduh, postaje transparentan. Um može da oseća i bez tog “ja” i može percipirati bilo koje stanje ili bilo koji oblik života. Pošto smo se iznova rodili, mi ćemo ponovo proći životni ciklus kreirajući novu karmu, do njegovog kraja koji predstavlja smrt.
Ovo je osnovna istina koju je Buda otkrio i nazvao je taj beskrajni ciklus ponovnih rođenja-samsara. Srž njegovih učenja je da ako živimo samo na osnovu toga kako se osećamo, ili ako prosto idemo uvek za onim što nas privuče, bilo šta da je u pitanju, onda ćemo uvek živeti pod uticajem istih uslovljenosti i ograničenja. Tako ćemo neizbežno nastaviti da kreiramo uzroke iste karme i doživljavati iste rezultate.
Razmišljati pažljivije da bismo se promenili
Prema tome, bilo bi vredno truda za svakog od nas da napravi korak unazad i da pokuša da pažljivije sluša i preispita unutrašnje sadržaje. Darma nam govori da je karma stalno prisutna i da se samsara nastavlja. Sve izgleda lepo, ipak sve je takođe teško, tako da moramo da razmišljamo sa više paznje. Buda je podučavao različite puteve i rezultate, ali svi oni imaju isti cilj, koji se naziva “izvan samsare”. Termin “nirvana” je skovan u stara vremena , da bi se označilo ovo oslobođenje u kome naša svest postaje potpuno jasna. Ne kažem da se mi sada nalazimo u potpunom mraku, mi smo sada to što jesmo. To je u redu. Možemo naravno da nastavimo da radimo sve onako kako smo i do sada, sa svim svojim usponima i padovima. Ali možemo bolje. Postoji bolji način.
Pokušajte da ne sledite neznanje
Buda nas je upoznao sa osnovnim stanjem neznanja, ili “marigpa” na tibetanskom jeziku. On je objasnio da smo uvek u ovoj osnovnoj formi neznanja, što znači da ne vidimo stvari na pravi način. Neznanje ili “marigpa”, ne znači biti glup. Naprotiv, možemo biti jako inteligentni i posedovati mudrost, ali ipak ne videti svoju mudrost. Ako ne vidite jasno, možete onda delati pogrešno. Sve je povezano ili međuzavisno. To je način na koji karma funkcioniše. Ako delamo iz pozitivne namere, rezultati će biti dobri. Ako delamo iz pogrešne namere, rezultati neće biti tako dobri. Vaše pozitivne akcije mogu kreirati dobrobit za druge, i obrnuto – negativne akcije će povrediti druge i vas same.
Učenja nam kazuju da ne sledimo neznanje. Postavlja se onda pitanje kako da se očistimo od tog svog fundamentalnog neznanja. Odgovor je meditacija. Nakon što se Buda prosvetlio, podučavao je svoje učenike svakog pojedinačno. Mnogo ljudi mu se obraćalo za pomoć i uputstva. Buda ih je podučavao tako što je prilagođavao svoje učenje za svakog pojedinačno, a u odnosu na njihove individualne sklonosti i kapacitete. Prvo je istakao učenja usmerena ka tome da pomognu osobi. Ta učenja su generalno nazvana Hinajana učenja. Buda nije sam napravio kategorizacije učenja, kao što su Hinajana i Mahajana. Neki budisti kasnijih generacija posle Bude, su proizvoljno kreirali te termine. Drugo, Buda je podučavao kako ne biti uhvaćen u zamku egocentričnosti, već razvijati svest o dobrobiti za druge. Ta učenja se obično predstavljaju kao učenja Mahajana budizma. Danas su, zapravo, sva učenja kombinovana tako da proizvoljne kategorizacije kao što su Hinajana i Mahajana, ili Vadžrajana, nemaju više toliko značaja kao ranije. Razlike i dalje postoje danas, ali kada objašnjavamo, podučavamo ili primenjujemo značenje Darme, nema strogih distinkcija u tom smislu.
Buda je prvo podučavao o sopstvu. Izlozio je istinu o individualnoj karmi i njenim rezultatima, na kojoj se temelji ciklus ponovnih rođenja u samsari. Podučavao je o raznim vrstama patnje u samsari koje nastaju zbog pogrešne identifikacije sa sopstvom pod uticajem neznanja u našem umu. To je razlog zbog koga bi trebalo da pokušamo da se oslobodimo neznanja. Na taj način razvićemo pravilnije razumevanje i prolazićemo mnogo bolje. Buda je dao učenja o dve istine: relativnoj i apsolutnoj istini. Njegova učenja o relativnoj istini donose rezultate koji se odnose na naše iskustvo ovde i sada. Učenja o apsolutnoj istini nas vode do Budinstva. Svi mi imamo potencijal da dostignemo ovaj apsolutni cilj. Oslobođenje od neznanja bitno je i za naš relativni nivo postojanja u sadašnjosti, kao i za vreme kada je dostignuto prosvetljenje. Sada ćemo se okrenuti metodama koje je Buda podučavao, a koje sačinjavaju Put Prakse ka oslobođenju.
Jedna od glavnih stvari koje Hinajana učenja ističu jeste da ne bi trebalo da patimo. Moguće je biti oslobođen od patnje. Mi smo ljudska bića i posle ovog života nastavićemo da živimo još puno života. Naša budućnost je ispunjena neizvesnostima. Ako želimo da obezbedimo bolju budućnost, onda moramo sada da živimo u skladu sa ispravnom etikom. Sada, dok smo još uvek relativno slobodni. Trebalo bi da živimo moralno utemeljeni u autentičnoj želji da drugima donesemo dobrobit. Da bismo delali pozitivno, sve naše ideje i koncepti nam moraju postati jasni. Trebalo bi da pokušamo da negujemo pozitivne misli i izbegavamo svaku povezanost sa negativnim mislima. Naš govor i dela će tada prirodno pratiti naše pozitivne unutrašnje sklonosti i namere.