Četiri načina za formulisanje adekvatne namere i postupaka
– Šamar Rinpoče-ova izjava u vezi napada 11. septembra –
Prethodnih par nedelja tokom putovanja u nekoliko Bodhi Path centara u SAD, mnogi članovi su me pitali da objasnim strašne postupke terorista 11.septembra i da sugerišem odgovor na to iz budističke perspektive. Podeliću sa vama sledeće misli kako bih dao smernice mojim učenicima. .
Teroristi koji su nam doneli tu besmislenu tragediju su u stanju neznanja i posledično mogu biti zavarani slepom verom u sistem verovanja koji iskrivljuje pravi duh Islama. Oni nemaju mudrosti i odgovarajući osećaj da procene šta je dobro,a šta loše. Zbog njihovog neznanja i slepe vere, ljudi sa zlim namerama su ih manipulisali i iskoristili. Stoga, kao što treba da pokažemo saosećanje za žrtve, mi takođe imamo saosećanje za teroriste, zbog njihovog neznanja.
Kada državne administracije i pojedinci postavljaju ciljeve svojih budućih postupaka, njihova motivacija ili cilj je kritično važna odrednica u smislu šta je to što je odgovarajuće i moralno korektno. Tražiti osvetu, jasno, nije prihvatljivo po budizmu. Međutim ukoliko državne administracije ili pojedinci moraju preduzeti akcije koje imaju povređujuće efekte, ali se to čini u cilju prevencije zla i u cilju dobrobita većine, to je prihvatljivo.
Četiri različite kombinacije namera & akcije
Prema budističkoj etici, verujem da postoje četiri različite kombinacije cilja/namere i akcije. Nabrajam ih počev od najlošije pa sve do najsaosećajnije:
- Loša ili zla namera- negativna ili povređujuća akcija
- Loša namera – benigna ili pozitivna akcija
- Dobra, realna namera – destruktivna ili povređujuća akcija
- Dobra ili čista namera – dobronamerna akcija
Kako bi se borili protiv terorizma, države u svetu i njihovi lideri, treba da to rade sa ciljem dobrobiti za sve, uključujući i teroriste koji su u tom stanju neznanja. Ako čisto dobronamerne akcije nisu dovoljne da bi se postigao taj cilj, onda nema izbora osim izvođenja usko-targetiranih akcija da bi se iskorenilo zlo terorista uz najmanje moguće štete prema nevinima. Ovo može biti postignuto kroz korišćenje naše mudrosti i saosećanja koje pronalazimo kroz logičku analizu koja je deo ljudske mudrosti. Važno je da se ne donose odluke bazirane na mračnim osećanjima.
Na ličnom nivou, ne treba da boravimo i našoj tuzi ili strahu u vezi te tragedije. Umesto toga, treba da je koristimo kao izvor inspiracije za razvijanje našeg ličnog saosećanja. Treba da uputimo žrtvama molitve sa željama, ali takođe treba da proširimo naše želje na sva bića koja su patila i pate u svetu. Ova tragedija mora nas ispirisati da dostignemo široko saosećanje za sva bića.
Izvor – https://bodhipath.eu