Učenje o nepostojanju sopstva
SOPSTVO NE SOPSTVO
Pošto prianjanje leži u srži patnje i pošto u svakom osećaju sebe postoji patnja , ( Buda) je savetovao da se koristi strategija za razgrađivanje prianjanja. Kada god vidite da se identifikujete sa nečim stresnim i nestalnim, podsetite se da „ to nije-sopstvo“( not-self): što ne zavređuje da za njega prianjamo, ne zavređuje da ga zovemo sopstvo ( SN 22.59). Ovo pomaže da stvari otpustimo. Kada ovo radimo dovoljno temeljno, to nas dovodi do probuđenja. Na ovaj način, učenje o „to nije-sopstvu“ je odgovor – ne na pitanje da li postoji sopstvo, već na pitanje za koje je Buda rekao da leži u biti razlučivanja /mudrosti: „Šta će, kada to učinim, voditi do moje trajne dobrobiti i sreće?“(MN 135) Pravu sreću nalazite otpuštajući stvari (letting go) .
(…) kada više nema prianjanja nemate potrebu za percepcijama bilo sopstva bilo nije-sopstva. Ne vidite poentu u nalaženju odgovora na pitanje da li sopstvo postoji ili ne, jer ste pronašli apsolutnu sreću.
(…) Stoga je važno upamtiti na koje pitanje je učenje o “to nije-sopstvo” želelo da odgovori, a na koje nije. Razjašnjenje ovoga pravi razliku između lažnog probuđenja i prave stvari.
“There is no self.”
ŠTA JE BUDA PRIRODA
Buda priroda je odgovor na pitanje: kako obična osoba može da postane Buda? Buda priroda ukazuje na aspekte običnih ljudi koji su na neki način već isti sa Budom. Dok je ovo osnovni princip Mahajana budizma, koji obuhvata budističke škole razvijene u Kini, Japanu, Koreji , kao i na Tibetu, njegovo tumačenje nije jedinstveno.
Neke škole podučavaju da je Buda priroda, seme ili potencijal koji se mora razviti. U drugima postoji razumevanje da je Buda priroda u potpunosti prisutna, ali je prekrivena našom iluzijom. U oba slučaja, Buda priroda se može aktuelizovati i doživeti kroz praksu.
Jedan od najranijih tekstova u kojima se govori o Buda prirodi je Mahaparinirvana sutra – Sutra o nirvani – kraće rečeno, koja je verovatno napisana na Kašmiru u 3 veku. Ona je uvela učenje o tathagatagarbha –i, „ materici Buda“, koja svim bićima pridaje potencijal za dostizanje budinstva. Sutra opisuje i Buddhadathu, ili Buda element, koji je zajednički svim bićima. Ovaj element ili potencijal izgleda da potiče od opisa, koji postoji u ranim sutrama, „ luminoznog uma“ koji je uvek prisutan, bilo da smo toga svesni ili ne.
Kako se učenje o Buda prirodi proširilo među Mahajana školama, neki učenjaci su ustvrdili da razumevanje Buda prirode kao suštine ili elementa kojeg bića poseduju od toga pravi nešto kao suštinu sopstva što je u suprotnosti sa drugim važnim Mahajana učenjem o praznini ( šunjata) koje kaže da su bića prazna ( da sopstvo nema svoju suštinu).
Ova naizgled neusklađenost je rešena na razne načine. Mnoge tradicije tumače Buda prirodu i odnosu na prirodu samog uma; Buda priroda je nešto u vezi sa umom što je isto što i um Bude. Na primer, u Kini su došli na to da je Buda priroda povezana sa nivoom svesnosti koji se zove skladište svesnosti koji takođe sadrži karmičko seme. Jednostavno rečeno, prema ovom gledištu Buda priroda je suštinska priroda uma, ali nije „ sopstvo“.
What is buddhanature?
Urgjen Tulku Rinpoče
Ako verujete da postoji stvar koja se zove um, to je samo misao. Ako verujete da ne postoji stvar koja se zove um, to je samo još jedna misao. Vaše prirodno stanje, u kojem nema bilo kakvih misli – to je Buda priroda. Um je sličan prostoru po tome što je nesupstancijalan, nematerijalan. Nije li prilično zadivljujuće da je nešto što je nesupstancijalno sposobno da doživljava?