Tekst 190525_0258.mp3
Tako , kad govorimo o prirodnim zvucima mi možemo sve njih da ocenimo kao dobre i da ih ponudimo Budama i bodisatvama, kao što smo rekli.
Objekat čula ukusa je ukus… Ima šest vrsta ukusa: sladak, kiseo, gorak, ljut, opor i trpak. I naravno mnogo drugih ukusa nastaje kombinacijom ovih šest. Ovde postoji ovih 6 ukusa svi oni mogu da se podvedu pod 2 kategorije: jedni su prirodni ukusi, a drugi su ukusi koje mi sami možemo da napravimo, da ih veštački na neki način proizvedemo.Na primer prirodan ukus je ukus limuna, sam po sebi postoji, niko ga nije proizveo..Ali na primer kiseli čaj nije samo po sebi kiseo nego ga mi napravimo kiselim . Takođe ukusi mogu da budu prijatni, neprijatni i. neutralni. jer recimo ako jedemo neku lepu hranu ili piće onda smo srećni, a kada dobijemo nešto što nam se ne sviđa po ukusu od hrane onda smo nesrećni. Isto kao i sa drugim objektima čula, kada jedemo neku dobru hranu kada uživamo u nekom dobrom piću onda treba to da ponudimo da razvijamo na taj način velikodušnost. Kada činimo ove ponude mi ustvari želimo da steknemo mudrost jer kada nudimo uvek nudimo bićima koje su mudrjai od nas i na taj način kroz njih dobijamo mudrost. Na primer kada činimo ponude Budi, darmi i sangi, trostrukom dragulju, mi u stvari želimo da dobijemo mudrost koju oni imaju i zbog toga što poštujemo i cenim u njihovu mudrost mi dajemo ponuda sa željom da i mi budemo isti, da imamo te kvalitete. Kroz razvijanje velikodušnost mi takođe razvijamo i svoju dobru karmu, jer kada dajemo nekome ko je u lošijoj situaciji od nas, kroz to davanje mi te ljude usrećujemo, a to onda nama pomaže da razvijamo pozitivna dela i samim tim i pozitivnu karmu..Na taj način mi sričemo zasluge tako što im tako dajemo, ali to ne znači da je važno samo materijalno davanje, mi možemo i kroz razvijanje aspiracije da stičemo zasluge..Zasluge su nam potrebne zbog toga što su nam one neophodne da bismo mogli da budemo sledbenici budizma..Da bismo mogli da steknemo te zasluge i da bi da bismo ostvarili mudrost mi dajemo ponude…
Uvek kada nešto jedemo treba pre nego što počnemo da jedemo da ponudimo hranu Budi darmi i sangi. Tako oni u manastiru pre nego što jedu recituje te ponude, a zatim generišu aspiraciju da je istu tako hranljivo u zdravu hranu imaju sva bića tamo gde su gladni gde nema dovoljno hrane u tim nekim područjima gde je glad…i nikad se hrana ne baca jer to što uopšte imamo mogućnost da jedemo je već rezultat zasluga, dobre karme i ako bacamo hranu to umanjuje naše zasluge…ali na zapadu se to baš ne primenjuje…U Kini na primer postoji taj običaj da kada se pozovu prijatelji na obed da se pripremi previše hrane iako znaju da neće moći da sve to pojedu. Oni se boje da se ne kaže za njih da su škrti i da zbog toga nisu pripremili dovoljno količinu hrane.
Pitanje: šta se radi u manastirima kada je nešto hrane ostalo?
Odgovor: Poenta je u tome da se ništa ne ostavlja u tanjiru. Ako ostane u šerpi to je u redu jer se ponovo koristi. Dešava se i u manastirima, oni se trude da pripreme onoliko hrane koliko mogu da pojedu, ali se dešava da pripreme više hrane nego što mogu da pojedu i desi se da je bace, ali to nije u redu.
Nekad se desi da treba da pojedemo nešto što ne volimo, nešto što nije lepo i onda smo iziritiran i ne želimo to da jedemo, nesrećni smo. Ali ako pomislim u tom momentu da u tom istom momentu ima puno bića koja se jako gladna, koja nemaju šta da jedu, a da mi imamo tu mogućnost ipak da jedemo, da zadovoljimo potrebu za hranom, onda možemo sa tom mišlju da drugačije posmatramo tu hranu i da budemo zadovoljni što je imamo.
Sada dolazimo na teksturu. Tekstura je čulni objekat tela. Postoje četiri uzročne forme i sedam rezultujućih, posledičnih formi. Znači tih sedam posledičnih su glatkoća, hrapavost, težina, lakoća, i unutrašnji fizički osećaji kao što su glad, žeđ. i hladnoća. Pored ovih koji smo nabrojaili takođe postoji tekstura koja se sastoji u tome da je to osećaj elastičnosti ili osećaj kako bi rekli to yealding, to je više davajuće, podatno u smislu, lako se oblikuje i unutrašnji fizički osećaj kao što su zasićenost, bolest starost i umiranje, odmor i hrabrost. Ovo je deo osećaja. rata osećaja teksture. O osećaju teskture obično mislimo u smislu dodira, kad nešto nosimo , pa osećamo na koži. Mi obično o ovim nabrojanim stanjima ne mislimo kao o objektima čula, kao o teksturi, ali ovde se radi o unutrašnjem osećaju da smo stari, znači telo ima unutrašnji osećaj da li je staro, da li je bolesno, isto znači spada u teksturu u objekat tela, i recimo hrabrost, neustrašivosti je osećaj tela, objekat tela… Šamar R.je ovde dodao i untrašnji osećaj topline ali on jeste u stvari obuhvaćen ovim osećaju grubosti, na taj način što toplota vrućina funkcioniše na takav način kao grubost, nije suptilna nije fina…Isto kao i sa drugim objektima kad imamo neki lep gladak,na primer fin osećaj odeće koje nosimo, onda poželimo neka sva bića mogu da se osećaju tako prijatnom komforno. Takođe kada govorimo o bolesti, starosti i umiranju… I recimo ako smo bolesni treba da razmišljamo da smo mi bolesni umesto svih ostalih bića i da sva ostala bića ne treba da budu bolesna i da smo mi bolesni za njih. Jedna od njegovih ujni kada je živeo na Tibetu kada imao u sedam-osam godina se otrovala imala je strahoviti bol u stomaku toliko da je sve oko sebe grebala i cepala, ali se sve vreme molila i izgovarali tu aspiraciju da je taj njen boli pročišćava bolest svuh bića i da niko i ni jedno drugu biće ne mora da doživi takav bol i tu bolest…Pitanje: Da li je to praksa tonglen?
Odgovor: Tada nisam ništa znao i Tonglenu i budizmu, i možda možemo da kažemo da je bio, ali važno je da je ona u tom trenutku strahovito fizički patila i kada bi je držali ona se ustvari otimala fizički jer je bol bio strašan, ali u njenom umu je ona bila u tom stanju molitve i želje, aspiracije da njen bol bude zamena za bol svih ostalih bića…iAko na taj način razmišljam kad smo bolesni to nam pomaže da ozdravimo, da se oporavimo..Kada na taj način razmišljamo kada generišemo tu vrstu aspiracije, imamo osjećaj da zaista radimo nešto za druge, a ne da je nama nama samima loše.I kad govorimo o starosti mnogi od nas ne vole da budu stari kao što je i sa smrću ali to je nešto što ne možemo da izbegnemo i moramo da prihvatimo i ove tri stvari bolest starosti smrt niko ne može da izbegne. kao i Buda.
Buda je takođe preminuo napustio svoje telo i takođe Bude i bodisatve za njih se kaže da oni na sebe preuzimaju tuđe bolesti i oni kada to rade oni nemaju isti osećaj kao mi kada smo bolesni, ali preuzimaju na svoje telo….
Pitanje: Na primer 16. Karmapa, kaže se da je on to tako mogao?.
Odgovor Da, kada se16. Karmapa razboleo…