Tekst 190525_0264.mp3
… Ono što je najvažnije jeste da ovih 5 čulnih sposobnosti koristimo na pozitivan način, jer svi osećaji dolaze od ovih čula..Ako, recimo, koristimo čulo sluha da bi smo slušali neko učenje, ili ako govorimo, treba uvek da se trudimo da govorimo nešto dobro i pristojno i pokušavamo uvek da sva čula koristimo na pozitivan način onda ćemo uvek biti u blizini toga da ostvarimo da budemo konstantno srećni. Osjećaji su veoma jaki kada neki put doživimo u neku prolazno sreću zaboravljamo da postoji ona stalna, neprestano sreća i zbog toga padamo u bolne osećaje, jer nešto uradimo u međuvremenu što nas do toga dovede.
I takođe imamo osećaje koji su više u vezi sa umom i one koje su više u vezi sa fizičkim delom.Svi osećaji mogu da se podele u dve vrste. Jedna vrsta su osećaji koji su povezani sa pet fizičkih čula i više bi se reklo da su to fizički osećaji. Druga vrsta su osećaji koji su povezani sa umom, oni nisu um, ali su prouzrokovani umom. Ono što je važno da znamo jeste da su svi osjećaji povezani ili sa fizičkim čulima ili sa mentalnim čulom.. Mi imamo šest čula od kojih je jedno mentalno i svi osećaj koji su uzrokovani mentalnim čulom jesu mentalni osećaji, a svi osećaj koji su uzrokovani sa ovih pet telesnih čula su fizički osećaji.
Da li ima pitanja ?
Pitanje: Da li može da neki primer recimo mentalni i fizički znamo šta je, ali mentalni recimo osećaj šta je.
Odgovor: Kad radimo prostracije imamo jedan oblik koji se ne može opaziti. Tada imamo određen osećaj, to je mentalni uzrok, to je mentalno čulo, ali na osnovu toga imamo osećaj.
Kada slikamo tada postoji ova neopažljiva forma. Ne možemo da je opazimo čulom vida, ona se opaža mentalnim čulom… I to mentalno čulo onda daje informaciju osećaju. Dakle postoji čitav niz tih nekih koraka,o imam mentalni objekat koji daje signal mentalnoj čulnoj sposobnosti, a onda ta mentalna čulna sposobnost daje signal mentalnom osjećaju i onda ceo taj sklop zajedno funkcioniše sa tim mentalnim čulom i onda se formira osećaj.
Dakle kada imamo neki bolni osećaj onda treba, da ne bi smo ušli u bes, ljutnju, .onda treba da mislimo na to da je tak bolni osećaj prouzrokovan nekim čulom, a to čulo kroz koje se razvio taj bolni osećaj, samo da čulna sposobnosti ispunjena patnjom, zato što je ta čulna sposobnost deo agregata, a agregati su sami po sebi patnja. Onda lakše možemo da se suočimo sa celim tim bolom, jer je taj ceo procesa sam po sebi od početka patnja.
Kako da prevaziđemo osećaj, zbog osećaja smo isuviše zaglavljeni u ovom svetu svetovnom životu. U normalno svakodnevnom životu mi u stvari stalno smo u skladu sa tim osećajima, mi smo stalno vođeni tim osećajima .Pošto nas bolni osećaji vode ka rođenju u nižim područjima, a ovi osećaji sreće nas vode ka ponovnom rođenju u boljem području, ali ipak u okviru samsare, mi treba da razmišljamo i da znamo i da smo svesni toga da su svi osećaj ispunjeni patnjom..Ako smo svesni toga da je osjećaj patnja onda se ne vezujemo za trenutne prolazne osećaje sreće onda se ne vezujemo ni za bolne osjećaje na taj način kao što to sada…dakle ako imamo taj bolan osećaj onda obično na taj bolan osećaj kod nas proizvodi mržnju, mi mrzimo objekat za koji mislimo da nam je doneo taj osjećaj. .U suštini i mržnja i želja, źudnja imaju na neki način istu vrstu mehanizma i u sebi nose istu vrstu patnje, jer kad nešto toliko želimo, to u stvari proizvodi patnju isto kao kad nešto mrzimo, jer nešto što mrzimo je stalno s nama..Na primer, ako znamo da su osjećaj ispunjeni patnjom onda se takođe nećemo fiksirati za tu prolaznu sreću jer znamo da je ona u suštini po prirodi patnja..Primer bi bio ako dugo sedimo na jednom mestu to proizvodi posle izvesnog vremena bolan osećaj zato što telo boli, i kada ustanemo u tom momentu osetimo to prijatnog osećanja sreće, kada izsedećeg položaja promenimo poziciju, ali ako nastavimo da stojimo znači da zadržimo tu po dispoziciju koja nam je u tom momentu donela sreću, opet će nešto početi da nas boli, i ako smo svesni da je sve to tako, da su sve to prolazni momenti, prolazna stanja sreće i bola, onda se nećemo za to toliko vezivati i neće nam to biti toliko važno.. Da bismo shvatili da je jesu osjećaji ispunjeni patnjom važno je meditirati na prolaznost… Meditacija na prolaznost nam ustvari taj energiju da možemo da se suočimo sa mnogobrojnim različitim teškoćama…jer možemo da razumemo, znamo da dobro uvek može da postane loše, a da loše može može uvek da postane dobro I onda nismo blokirani na jednom stanovištu, ne jednoj poziciji.
Pitanje: da li možete da date jedan primer za neutralni osećaj neku situaciju ja ne znam šta tačno to može biti neutralni osećaj…?
Odgovor: Recimo to je nešto što u tebi ne izaziva nikakav osećaj, ni dobar ni loš osećaj može bilo šta da bude možeš da slušaš na primer neku muziku i prosto ništa kod tebe ni izaziva ni dobro ni loš osećaj,niti se sećaš dobro sa time, niti se osećaš loše sa time.
Pitanje: da li to onda znači da možda u tom trenutku mi nismo.zainteresovani?
Odgovor , ne baš, možda smo zainteresovani, ali ne obraćamo pažnju.
Lakši primer je kao kada jedemo. Kad jedemo ne obraćam pažnju da li je dobro ili loše, jednostvano jedemo., u tim uslovima prirodno je
Pitanje: Možda u tom momentu nismo mindfull.
Odgovor: Ne, ne. To je kao kad radimo sa hranim, um radi ali nije ni u dobrom ni u lošem. Jednostavno jedemo, ne uzrokuje ni odbor ni loše
A šta kada jedemo recimo što nam se zaista sviđa?…
Odgovor, To prouzrokuje vezanost, privremenu sreću
Mi kažemo da smo osetljivi, u stvari ne treba biti osetljiv previše ni na šta… A kada smo previše osetljivi onda nam se ništa neće sviđati..Mnoge krive da su previše osetljivi. Za ovo je potreban um koji je stabilan, ako je um stabilan onda nismo previše osetljivi.
Diskusija u sobi u grupi…
Pitanje: još uvek grupa ne vidi tačno šta je to neutralno?
Kada na primer imamo neki obrok obično tada imamo neutralne osećaj nije nešto da imamo neko uzbuđenje oko toga ili da imamo neki bolni osećaj u vezi sa tim nego jednostavno stigne ručak i mi ga pojedemo, to je otprilike neutralan osećaj.