BP Beograd Studijska sesija7: Put
Put: Izlazak iz patnje
Shvativši da je to cilj – postići stalnu sreću koja se ne zasniva na spoljašnjim promenljivim uslovima – moramo da otkrijemo kako da se potrudimo da bismo postigli ovaj cilj. Ovo objašnjava četvrta Plemenita istina Četvrta plemenita istina je put i to je suština budističke prakse. Poznat i kao Osmostruki plemeniti put, orijentisan je prema razvoju tri stvari kod pojedinca: moralne osetljivosti, meditacije ili koncentrisanog uma i mudrosti. Kroz praksu moralne osetljivosti postajemo bolji pojedinci, sposobni da prevaziđemo svoje egocentrične tendencije. Postajemo saosećajniji i osetljiviji na potrebe drugih. Kroz praksu meditacije naš um postaje fokusiraniji, otporniji i svjesniji, što zauzvrat rađa mudrost.
Osmostruki plemeniti put sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravne akcije, ispravnog načina života, ispravnog napora, ispravne svesne pažnje i ispravne koncentracije. Prve dve istine ispravnog razumevanja i ispravne misli odgovaraju razvoju mudrosti. Ispravan govor, ispravna akcija i ispravno življenje razvijaju naš moralni senzibilitet. Poslednja tri – ispravan napor, ispravna svesna pažnja i ispravna koncentracija – podstiču naše meditativne sposobnosti.
Ispravno razumevanje znači razumevanje budističkog gledišta, koji je, kao što smo videli, srednje gledište između eternalizma i nihilizma. Kao što je Buda rekao, znanje o tome kako svet nastaje zbog uzroka i uslova omogućava nam da ne padnemo u krajnost nihilizma. Drugi aspekt srednjeg gledišta je znanje o tome kako sve prestaje kada prestanu uzroci i uslovi. Prema tome, mi ne padamo u krajnost su stancijalističkog, esencijalističkog ili eternalističkog shvatanja, jer shvatamo da, iako stvari nastaju kroz uzroke i uslove, ništa što postoji na fizičkom ili mentalnom planu ne traje kada ti uzroci i uslovi više nisu prisutni.
Ispravna misao povezana je sa uvidom u to kako su naše misli i emocije usko povezane i kako prepuštanje negativnim formama mišljenja dovodi do razvoja negativnih emocija kao što su mržnja i ljubomora. Suprotno tome, razmišljanje na pozitivan način utiče na naše emocije, pri čemu počinjemo da više volimo, budemo brižniji i osetljiviji prema drugima.
Ispravan govor znači da ako nismo svesni – kao što obično i nismo – onda ne znamo šta govorimo ili radimo. Nehotice se upuštamo u sve vrste negativnih oblika govora, kao što su laganje, klevetanje, pogrdan govor i tračevi. Važno je da postanemo svesni svog govora, jer šta govorimo i kako to kažemo ima direktan uticaj na to kakva osoba postajemo. Ako uvek koristimo oštre reči, tada prirodno postajemo vrlo agresivni.
Ispravna akcija odnosi se na to da vidimo kako je ono što radimo korisno ili štetno za nas i druge. To je povezano sa razvijanjem veština u načinu na koji delujemo u svetu. Umesto da mislimo da već znamo šta je ispravno učiniti i šta pogrešno raditi, crno na belo, važno je pažljivo sagledati način na koji postupamo. Ne treba da se jednostavno oslanjamo na neka unapred utvrđena pravila ili društvene norme; Umesto toga, trebali bismo videti kako mi kao pojedinci delujemo u svetu i kakvi su efekti naših postupaka na sebe, okolinu i druge ljude.
Što se tiče ispravnog načina života, Buda je rekao da nema ništa loše u tome što zarađujemo i brinemo o svojoj porodici, ali moramo znati kako zaraditi za život na način koji ne nanosi štetu drugima ili sebi. Tako se, na primer, ne bavimo poslom koji uključuje okrutnost prema životinjama ili ljudima ili onim koji nas obavezuje da koristimo obmanu ili nanosimo fizičku ili duševnu bol drugima. Ako su ove stvari uključene, tada bismo se trebali odreći tog načina življenja.
Ispravan napor ima četiri aspekta. Prva vrsta napora se odnosi na prevenciju: ulaganje truda kroz meditaciju kako bi se osiguralo da se ne popusti negativnim mislima i emocijama i pokušavanje da se spreči da se oni pojave u umu. Neprijatne misli potiču iz vezanosti, averzije i neznanja. Drugi napor je smanjenje štetnih misli i osećaja koji su već nastali u umu. Treći napor je razvijanje pozitivnih misli i emocija, a to se takođe radi u meditaciji. Čak i ako ih još nema, trebali bismo se potruditi da ih pobudimo. Četvrti napor je negovanje i održavanje onih zdravih misli i emocija koje su se već pojavile u umu.
Ispravna svesna pažnja je povezana sa povećanom pozornošću u pogledu naših misli, emocija, osećanja, govora i ponašanja u meditaciji. Šta god da doživimo, toga postajemo svesniji i i sa većom pozornošću prema tome, tako da dobijamo više uvida u rad uma i na koji način um utiče na naše postupke u svakodnevnom životu.
Ispravna koncentracija takođe se razvija iz meditacije. Um postaje više fokusiran i manje ometan. Čak i ako nešto čujemo ili vidimo ili mislimo, um nije ometen, ali je još uvek u stanju da održi stanje koncentracije.
Dakle, to je Osmostruki plemeniti put koji vodi pojedinca iz ovog samsaričkog stanja do dostizanja nirvane ili prosvetljenja. Kao što vidimo, četiri plemenite istine su i deskriptivne i preskriptivne. One opisuju stanje u kojem se nalazimo – koji uslovima preovlađuju i koji su problemi. One takođe propisuju kako da poboljšamo svoju situaciju, prevaziđemo osećaj nezadovoljstva i postignemo prosvetljenje sledeći Osmostruki plemeniti put i njegovo uvežbavanje u moralnosti, meditaciji i mudrosti.
Četiri plemenite istine su suština svih Budinih učenja. Bez razumevanja istih, ne možemo da napredujemo. Sva kasnija tumačenja originalnih budističkih učenja zasnivaju se na razumevanju Četiri plemenite istine. Možda postoje različiti načini razumevanja kako možemo da se uvežbavamo u meditaciji, mudrosti ili moralu, ali nema neslaganja u pogledu važnosti razumevanja Četiri plemenite istine. Sve druge prakse zasnivaju se na ovim temeljnim učenjima budizma ili ih razrađuju.
izvor: “Četiri plemenite istine”
autor: Traleg Kiabgon
Prilagođeno iz suštine budizma: uvod u njegovu filozofiju i praksu.