Tekst 190526_0276.mp3
A sad ćemo da govorimo o svesti.
Agregat svesnosti funkcioniše tako da kad nešto primeti to primeti veoma precizan način. Svesti ima šest vrsta pošto imamo i šest čula i pošto svest nastaje nakon što su čula aktivna.
Taj sistem funkcioniše tako što taj signal potiče od čula prema svesnosti, ako je nešto neka forma koji može oko da percipira onda organ vida, oko i sposobnost vida šalje signal svesnosti vida. I tako je sa svim drugim čulima, ako je uzrok zvuk organ sluha šalje signale svesnosti sluha i tako dalje isto je i sa ukusom, sa mirisom, sa dodirom, sa mentalnim čulom. Obično se kaže da postoji šest svesnosti ali škola čitamatre kaže da postoji osam.
Dakle pored ovih 6 svesnosti postoji i sedma svest koja ima tu ideju “Ja sam”, osećaj Ja . Na tom nivou svesnosti se pojavljuje to “Ja jesam” i to je nivo koji se koristi u stvari iznutra sa onim alaya vidjnjanom, sa osnovnim nivoom svesnosti gde se pohranjuju svi oni karmički imprinti. Ovde postoje četiri vrste uznemiravajućih emocija ili verovanja u sebe: postoji verovanje u Ja, ponos koji iz toga proističe, zatim vezanost za to Ja i neznanje. Ove četiri vrste kleša su nešto što postoji u svim našim aktima, u svim saznajnim aktima i bez obzira na to da li su oni vrli, nevrli ili neutralni, a ne postoji samo kod visoko realizovanih bića koji su postigli određene visoke nivoe realizacije, kada su eliminisane prve dve vrste patnje.
Osma vrsta svesnosti je takozvana baza svesti ,znači sveukupna baza celokupne svesti u kojoj su uskladišteni sva semena svi imprinti koji su prikupili svi agregati, svi karmički imprinti koji dolaze iz naših agregata, elemenata i izvora, to su sada opet neki termini , šta su elementi šta su izvori, to su neki datui. To je osnov kognitivnih aktivnosti i ona je njena karakteristika je da je ona kvalitet saznanja i svesti ono je sveznanje i mogućnost to što mi znamo to je odatle i svesti,
Podsvest mi kažemo jednom reči naše podsvesti.
Dakle ovo su sada neki teoretske razlike o gledištima u budističkoj filozofiji. Jedno gledište je da je kognitivni čin, znači taj naš um koji zna, zatim mentalna sposobnost ili um sam po sebi i svesnost da su to samo sinonimi jedne iste stvari da je sve to jedna ista stvar, a drugo stanovište je da između njih postoji neka razlika, to jest da je kognitivni akt termin za podsvest ili bazičnu svesnost, da je mentalna sposobnost naziv za našu konfuzno mentalnu kogniciju, saznanje, intelekt, a da je svest u stvari označava svih šest čulnih svresnosti. On hoće da kaže da kod ovog mentalnog čula to je u stvari najveća zabuna zato što to šesto čulo koje je mentalno čulo znači postoji ta mentalna svesnost šesto čulo i tu je znači da li je to um ili je to svest ili jedno i drugo tu nastaje ta neka zabuna jer ovde imaš svesnost audio svesnost vizuelnu svesnost ali to je najteže razumeti kod tog mentalnog čula šta je to čulo šta je svesnost šta je um i kad se na osnovu te svesnosti i tog kako sam ja razumela mentalnog čula se aktiviraju mentalni faktori, jer taj nivo mentalnog čula on povezuje sve ove ostale i na osnovu toga se aktiviraju ovo što smo sada pričali ovi sekundarni.
Pitanje iz grupe šta je to što prelazi iz jednog života u drugi?
Odgovor: Svesnost, može se reći i um . Svesnost nema početak. Mi kažemo da je priroda uma buddha priroda, a možemo da kažemo da je priroda svesti Buda svest i ta vrsta prirode ne može da prestane, ona ide iz jednog života u drugi ,ona se seli iz života u život sve dok se ne prosvetlimo. Ta buda priroda je ispunjena svetlošću, jasnoćom, ali zbog našeg neznanja ta svetlost je prekrivena i kada se mi oslobodimo neznanja onda se ona pojavljuje i onda se mi prosvetlimo.
On je rekao da isto kao što kažemo da je priroda uma buda priroda da isto tako možemo da kažemo da je priroda svesnosti Buda priroda. On je rekao da se poistovećuje um i svesnost ali da se u budizmu kaže da ako nisi svestan onda si mrtav dok mi kažemo na primer padneš u nesvest a budizam smatra da kad si nesvestan još uvek je svest tu, jedino kada se umre onda nema svesti.
On kaže svesnost je samo jedna, jedan um, ali pošto imamo šest čula onda mi razlikujemo za svako čulo pojedinačnu svest.
Npr. taj događaj vezan za rušenje dve kule u Americi. Jedan od tih ljudi jedan je preživeo a drugi je poginuo. sad taj koji je poginuo on je ponovno rođen i to dete je imalo strahove od aviona, od visokih zgrada i tako dalje i kad je imao u periodu između 7-10 godina, odveli su ga u Ameriku, tamo kada se sreo sa ovim čovekom koji je preživeo taj napad, to malo dete je moglo sve sa čovekom je pričao i sećao svega što se tada desilo seća se svih događaja koji su se desili tog dana.
Prelazak iz jednog života u drugi je kao kad bi zamislili da je svest kao voda u čaši i ako sada na primer tu vodu iz te čaše izlijemo ona menja oblik, tako i svest menja formate, svest ona je prvo bila u jednom obliku sada u drugom obliku, ali sama po sebi voda ostaje voda, ako bi sada recimo pokupili tu vodu i opet sipali u neku čašu opet bi ona bila voda u čaši, znači da ostaje voda ona nije izgubila svoje svojstva. isto tako svest koja prelazi iz oblika u oblik ne gubi svoje svojstvo da je svest. Postoji to pitanje zbog čega se ne sećamo prošlog života.
Govorili smo da kada umiru veliki učitelji oni nemaju strah od toga i tenziju i zbog toga pa mogu kada se ponovo rode da se sete svih prošlih života, ali mi kada umiremo zato što je u naše umu puno neznanja mi smo jako uplašeni i u tom momentu zbog te tenzije naše sećanje jednostavno više ne radi zbog tog stresa i tenzije. Sa druge strane kad pomislimo mi ne možemo da se setimo ni šta smo radili pre dva dana isto zbog te neke tenzije, a kamoli da se setimo ovoga to nam je normalno da ne možemo da se setimo, ni dana kad smo se rodili do ko zna koje svoje godine nemamo sećanja, prema tome u tom istom smislu nemamo ni sećanje na svoje prethodne živote.