Umirivanje uma je prvi korak
-Učenje dato u Bodhipathu Vašington DC, Metro oblast, u proleće 2004. godine.
Danas ću vam dati instrukcije o prirodi uma koje će vam pomoći u vašoj meditaciji. I daću vam razloge da radite šamatu (šine, tib. – prim. prev.) ili meditaciju boravljenja u mirovanju. Da bi meditirali, prvo vam je potrebno određeno razumevanje o vašem umu. Naši normalni koncepti o umu koji nisu zaista tačni, mogu ometati vašu meditaciju. Stoga je vrlo važno da imate ispravno razumevanje o prirodi uma.
Um je jasan
Generalno ljudi danas gledaju na um iz naučne perspektive. Verovatno izjednačavaju um koji je proces, sa mozgom koji je telesni organ. U tom slučaju um se prosto vidi kao ništa više nego grupa nerava koja prenosi i procesuira elektronske signale, kao kompjuter od mesa. Reći ću vam, ako bi um funkcionisao na taj način onda ne bi bilo potrebe da meditirate. U stvari uopšte ne bi ste mogli da meditirate sa takvim umom. Međutim za budiste um nije takav. U budizmu se kaže da je um jasan. Jasnoća ovde znači da um može da razume sebe. Mi možemo da razumemo stvari zato što prava priroda uma ima sposobnost da razume sebe. U suprotnom mi ne bismo mogli da naučimo ništa. Učiti, po budizmu, znači razumevati sebe.
Celokupno konceptualno znanje pojavljuje se u obliku slika u našim umovima. Fizički objekti koje mi opažamo, nisu od istog materijala kao naši umovi. Fizički objekti imaju atome, a umovi nemaju. Ovo čini fizičke objekte različitim u odnosu na um.
Kako um radi, prema budizmu
Um nije sačinjen od atoma. Tako da um ima prirodu različitu od fizičkih objekata. Ako to promišljamo, to znači da u stvarnosti nema kontakta između uma i materije. Kada shvatite da su objekti samo refleksije, odrazi u u umu, onda vam je jasno da to što um opaža nisu objekti već samo slike. Kroz ovaj koncept o umu možete se približiti komplikovanijoj ideji da je priroda uma definisana razumevanjem samoga sebe (samo-razumevanjem) i svojom realizacijom (samo-realizacijom). Svakog trenutka um radi i kreće se. Um nije fiksna stvar sa određenom trajnošću, već je proces, pravi tok-uma. Tako, pošto misli prolaze kroz um one obezbeđuju kontinuitet uma. Kada bi um ostao uvek na jednoj misli on bi se tu zaglavio. Bio bi zamrznut. Ali s obzirom da se um uvek kreće, zato što je dinamičan, vi možete opažati spoljašnji svet kroz uvek-promenljive podatke čula. Vi možete videti, čuti i osećati.
Na primer možemo uporediti tok-uma sa čitanjem niza reči, veoma brzo. Svaka reč je povezana sa mišlju. Jedini način kako možete opaziti niz misli je takav zato što vaš um nije fiksni nepromenljivi entitet. Ako vaš um ne bi bio dinamičan zaglavio bi se na “A,” i nikad ne bi došao do “B” tako da svakog trenutka on se kreće, on prolazi dalje iz svoje prethodne pozicije. Kada smo potpuno budni, um je bez objekata sa kojima se povezuje kroz misli, percepcije i osećanja. Um nema prepreka. Nemate jednu, niti mnogo misli. Um u suštini ne postoji. U umu više nema neznanja, nije više glup, u dubljem smislu. Ali ne treba da mislimo da je samo-realizacija, stanje koje je kao koma. Umesto toga, tu su jasnoća i moć. Na samo-realizovani um ne utiču fenomeni. To je um bez potrebe da se bavi sobom; to je sada nezavisni um.
Ovo je mogli bi smo reći, dobar um, ne-dualistički um. Naravno ovu vrstu uma nije lako steći. Naše navike su jake i nerealizovani um lako biva odvučen misaonim tokom. Ako istražite svoj sopstveni um, vi ćete ovo razumeti. Um ne postoji u materiji koja se može dodirnuti; on nije fizički postojeća stvar. On nije ograničen bilo kojom veličinom, oblikom ili bojom. Um je neograničen i prostoran. Kada možete ostvariti otvoreno stanje uma i održati ga stabilnim tada možete razviti ovo stanje bez ograničenja. Ovo stanje se može nazvati prosvetljeni um, ali prosvetljenje je teško ostvariti. Možda ćete moći da ostvarite ovo stanje uma kroz istraživanje ili analize. Ali vaš um neće ostati u tom stanju zadugo. On brzo nestane zbog vaših mentalnih navika. Ja govorim prvenstveno o mentalnoj navici konfuzije i uznemirenja. Ova navika uznemirenja je veoma, veoma snažna. Naši umovi i umovi svih živih bića su pre svega nemirni. I pored toga što je osnovna priroda našeg uma jasna i bezgranična, naš sadašnji um je nemiran jer uznemirenje je mentalna navika. Otuda, meditacija je prirodan antidot, protivotrov. Sistematski organizovane meditacione tehnike su na raspolaganju da reše ovaj problem mentalnog uznemirenja. Drugim rečima neophodno je da vežbamo naše umove. U ovom trenutku naši umovi su divlji i uznemireni kao konfuzni uragan. Da bismo ostvarili naš pun potencijal mi moramo umiriti naše umove. I dobre vesti su da mi možemo da koristimo um da smiri samog sebe. Treba da razvijemo nove mentalne navike. Između mnogo različitih metoda koji se koriste za umirivanje uma, jedna od najmoćnijih podučava se u Bodhi Path centrima – praksa šamata (šine, tib. – prim.prev.) meditacije. Treba da se koncentrišete na praksu šamate, u velikoj meri.
O Šamata meditaciji
Šamata je najbolji alat za umirenje vašeg uma. Ona će vam pomoći da razvijete naviku mentalne koncentracije i pomoći će vam da sprečite lutanje vašeg uma. U koliko se podsetite s vremena na vreme na koncept uma koji smo objasnili ranije vi ćete moći da bolje meditirate. Ako zaboravite da je prava priroda vašeg uma mirna, spokojna i radijantna (zračeća), možete stvoriti nepotreban stres u vašoj meditaciji. Možda ćete pokušati da prisilite vaš um da ostane fokusiran. To će vas učiniti napetim i ometaće vaš napredak. Opustite se i uradićete bolje. Kao što sam objasnio ranije, um je veoma prostoran. Kada se koncentrišete trebalo bi da budete opušteni. Mnogo je lakše da se koncentrišete ako niste napeti. U svemu što radite, na primer u plivanju, ne možete biti dobri ukoliko ste previše napeti. Treba da budete opušteni kada meditirate. Bićete uspešni ukoliko imate pogodan koncept uma i potom primenite metod šamate.
U početku šamata meditacija je veoma korisna. Ali nemojte sebe forsirati previše, potrebno je strpljenje da se naviknete na praksu. Samo zapamtite, meditacija je nešto što možete raditi upravo sada da bi ostvarili mir u umu. Svi tragaju za mirom u umu, i meditacija je metod kojim postižete mir u umu. Zašto vam je potrebno strpljenje? Ako niste strpljivi, onda nećete nastaviti da radite praksu nakon što ste je započeli i onda nećete dospeti nigde. Dobijate onoliko koliko u to uložite. Ako ne meditirate, nećete dobiti ništa. Zato molim vas, budite strpljivi.
Najbolje vreme za meditaciju
Generalno, ljudi danas provode mnogo vremena radeći i ne mogu jednostavno da sednu i meditiraju onda kada su za to raspoloženi. Zato bar u početnom stadijumu obično pomogne da odredite vreme u toku dana za vašu meditacionu praksu, ili rano ujutro ili naveče ili posle radnog dana, onda kada možete biti sami na tihom mestu.
Međutim, kada jednom dobro naučite da meditirate, možete meditirati bilo gde. Možete da odredite određeno vreme za meditaciju, ali ako meditirate uvek kada imate slobodno vreme, vrlo brzo ćete se navići. Dok ste u kancelariji, ukoliko imate malo slobodnog vremena da meditirate, možda na kraju vaše pauze za ručak, zašto ne pokušati malu meditaciju? Gde god da ste, uradite malo meditacije.
Često učitelji meditacije savetuju svoje učenike da budu kao krava koja žvaće travu; kao što krava uvek žvaće bez razmišljanja o tome, tako i mi treba da razvijamo naviku da kontinuirano, skoro po automatizmu, meditiramo. Kad god možete meditirajte na ovaj način. Tako će meditacija postati deo našeg svakodnevnog života.
Objekti meditacije
Kada počinjete da meditirate možda ćete želeti da se fokusirate koristeći neku vrstu spoljašnjeg objekta za koncentraciju. To ne mora biti fizički objekat – najčešći objekat meditacije je dah – ali to mora biti nešto jednostavno i mirno. Ako se pokreće, onda treba da bude na neki način periodični ponavljajuće, kao na primer dah. Dobra praksa je brojati 21 ciklus koji čine izdah i udah, i zatim odmoriti vaš um dozvoljavajući vašoj pažnji da odluta za trenutak. Zatim nežno dovesti vašu pažnju nazad na vaš dah, odbrojavajući opet do 21. Odmorite se, pa opet ponavljajte ovaj ciklus za vreme trajanja vaše meditacione sesije. Brzo ćete napredovati ako se fokusirate na brojanje vašeg daha na ovaj način. Posle nekog vremena nakon što ste se navikli na koncentrisanje, možete prestati da koristite spoljašnji objekat za vašu koncentraciju. Umesto toga možete početi da se fokusirate na sam um. Tada, možete se takođe fokusirati na protičuće trenutke uma. Pre nego što počnete ovu naprednu praksu, treba prvo da prođete kroz trening koncentracije u šamati. Kasnije, kada vaša koncentracija bude stabilna, možete početi da meditirate na sami um.
Položaj za meditaciju
Šta još treba razmotriti u vezi šamate? Većinom ste čuli da je sedeći položaj važan. Hoćete da vam bude udobno, ali da ste budni i pažljivi; ili na meditacionom jastuku na podu ili na stolici. Takođe pazite na vašu ishranu. Konzumiranje velike količine teže hrane dovešće do obamrlosti i osećaja pospanosti tokom meditacije. Međutim, biti slab od nejela takođe nije dobro. Ako vam je telo slabo, onda nećete imati energiju da fokusirate vašu pažnju i da ostanete budni. U meditaciji, kao i u svim stvarima, tražite srednji put.
Izvor – https://bodhipath.eu