Tekst 190526_0268.mp3
Sve čulne sposobnosti uvek rade na isti način bilo da se radi o vidu, o sluhu, ukusu i tako dalje. Sa svakom od tih čulnih sposobnosti uvek postoji ovaj isti proces.
Mi pbično ne vidimo da ovaj proces funkcioniše. Kada nešto vidimo mislimo obično da to ima veze samo sa našim očima. Nemamo saznanje, da ceo um funkcioniše na jedan određeni način da bi mi imali ovo iskustvo da nešto vidimo, i u stvari uključen je ceo ovaj mehanizam u to.
Takođe ovaj proces pokazuje kako funkcioniše uzrok i posledica. Znači postoji određen sled aktivnosti kad postoji ta mentalna tendencija da um krene ka spoljašnjim objektu, zatim sve ovi ostali faktori koji izazivaju jedan drugi, znači postoji određena uzročno-posledična veza. Mada se sve to dešava u deliću sekunde ali ipak postoji ta uzročno-posledična veza. Pošto ovih pet faktora prate svaki kognitivni akt znači svaki akt saznanja, oni se zovu faktori koji uvek postoje.
Sledećih pet mentalnih stanja se zovu pet stanja koja određuju objekat i kod njih je karakteristika to što su ona odlučila nešto da urade sa objektom i onda ona to rade. Um je znači primetio neki objekat i sad se tu pojavljuju faktori koji u vezi sa tim objektom nešto rade.
Prvi od ovih faktora je namera. Namera nam pomaže da uloźimo napor, da budemo vrednii zato je i ovaj faktor jako važan. Naravno namera može da nas vodi u pogrešnom pravcu da nešto negativna uradimo. Ali u ovom kontekstu se ona uvek stavlja u pozitivnom pravcu.
Naša namera nam pomaže da možemo da uložimo puno napora u nešto što je predmet ili objekat te namere da budemo marljivi to je faktor koji nam pomaže da to postignemo. Na primer, ako nemamo da proučavamo budizam onda ne bismo došli ovde . Od ovih 5 koji su faktori koji determinišu objekat znači sada um nešto u vezi sa tim objektom radi on Ima nameru i ta namera u nama stvara daje nam podršku da budemo marljivi u odnosu na taj objekat.
Dakle ovde imamo isto dve vrste namere jedna je namera u odnosu na nešto što treba da pribavimo a druga je u odnosu na objekat koji ne želimo da izgubimo. U vezi sa tim moramo da uložimo neki napor.
Drugi determinišući mentalni faktor koji je iz ove grupe je interes. Kada nešto već znamo onda je jako važno da nas to i interesuje, zato što ako nemamo interes za nešto onda se time nećemo baviti.
Pitanje da li je interes prvi pa tek onda intencija, namera?
Odgovor: Ne. Taj interes je interes koji dolazi kada si već nešto shvatio u odnosu na objekat, već imaš određeno razumevanje važnosti tog objekta. Onda zbog toga imaš interes. Interes je dugoročan. To je upravo ta vrsta interesa, nešto što će te celog života zanimati. Recimo ako si zainteresovan za budizam, a zainteresovan si jer si već ranije razumeo vrednost budizma, razumeš o čemu se radi i onda ćeš zbog toga ulagati napor, proučavati, praktikovati i to je onda interes i znači imaš interes. Nije interes da se zainteresuješ pa onda na osnovu toga ćeš da učiš o čemu se tu radi ovde zapravo znaš o čemu se radi pa te onda to interesuje(zanima).
Dobar primer je ako zaista imamo prav interesi za budizam onda verujemo da su buda, darma i sanga ono što je zaista pravo postignuće. i zato što imaš taj interesu onda ne može neko drugi da te poljulja u tom ubeđenju, ne može neko da ti kaže da je neko drugo učenje bolje, jer onda imaš već jak interes za realizaciju, za budizam i zbog toga je tvoja pažnja usmerena na budu, darmu i sangu.
Možda je pravi izraz zainteresovanost. Zainteresovan si za to dubinski i zato i ne može niko da te poljulja u tome, kao što je rečeno u primeru, i onda ćeš svoju pažnju usmeravati prema tome zato što si zainteresovan.
Treći faktor je drengpa, mindfulness. Dakle to je sećanje na tibetanskom to znači setiti se, sećanje. Radi se o tome da kad nešto jedanput naučimo, vidimo da se toga uvek setimo i da nikada ne zaboravimo to je drengpa. Na primer, kada naučimo koji su budini kvaliteti, da se pole uvek toga sećamo, ne zaboravljamo ih.
I to sjećanje nam pomaže da budemo svesni ometača, ometanja, jer ako se sećamo kvaliteta bude onda ćemo se setiti u tim situacijama kad imamo ta ometanja tih kvaliteta i nećemo se prepustiti distrakcijama to jest uznemirenjima već ćemo se setiti kvaliteta.
Četvrti faktor iz ove grupe je koncentracija. Kao u šine meditaciji. Um fokusiran na jednu stvar. To je koncentracija. I to nam pomaže da poboljšamo svoju mudrost. I pomaže nam na taj način što ukoliko se dugo vremena možemo da se koncentrišemo onda raste i naša sposobnost prepoznavanje objekata i sa time raste i mudrost. znači Ovu meditaciju je jako teško raditi i ako je moguće dobro je imati zavete da bi mogli da je radimo, jer je za ovu vrstu meditacije potrebna velika mirnoća.
Koje vrste zaveta je potrebno za ovo?
Na primer ovde u knjizi kaže se da sa to potrebno da se uzmu monaški zaveti, ali on smatra da to nije neophodno, ali ti monaški zaveti im zabranjuju da rade mnoge stvari koje dovode do uznemirenja u umu, tako da zahvaljujući tim zavetima njihov um je mirniji i onda ta meditacija može lakše da se radi. Kada primimo utočišne zavete i bodisatva zavet on takođe smatra da nam to pomaže da se smirimo. I na primer utočišni zavet u vezi sa tim zavetom postoji pet glavnih nekih zaveta koji se uzimaju ali mogu se dodati još neki kao što je na primer rekao da neće da baca hranu, neće da kupuje stvari koje mu ne trebaju i onda to takođe pomaže da se um smiri, tako da poraste sećanje onda može mnogo bolje da se radi meditacija koncentracije.
Sledeći i poslednji faktor ovde u knjizi piše vešta inteligencija ali se zapravo radi o sposobnosti razlučivanja, discernment ili takođe se koristi kao prevod i mudrost. Mudrost rešava sve sumnje. i da bismo mogli da tu mudrost izgradimo potrebno je da primimo učenja, da ih promišljamo i da meditiramo. Kada primamo učenja, ako možemo da primimo učenje od realizovanih učitelja kao što su Šamara
Rinpoče ili Džigme Rinpoče, to je donosi više dobrobiti nego kada primamo učenja od nerealizovanih učitelja. Zbog toga što su realizovani učitelji bodisatve na visokim nivou i imaju tu moć da nam pomognu da zaista razumemo to što oni govore.Kod drugih učitelja učenici moraju da uloźe puno napora da razumeju šta je rečeno. Ali zaista kad čujemo jedno ili dvaput Šamar Rinpočea ili Džigme Rinpočea možemo mnogo da razumemo, zbog toga što oni stalno održavaju bodičitu i zbog toga imaju tu moć da prenesu učenja i da mi možemo da razumemo to što oni govore, da primimo na drugi način rečeno. I oni od nas koji su sreli te velike učitelje imaju to iskustvo da kada uđeš u njihovo polje i u njihovu blizinu potpuno je drugi doživljaj, um se smiruje, jednostavno potpuno je drugačije stanje uma.
Ovo je bilo 5 mentalnih faktora koji potvrđuju objekt.