Tekst 190526_0271.mp3
Mnogo se priča o nenasilju i o tome kako treba smanjiti i potpuno eliminisati nasilje a to može da bude i neka politička priča a ako zaista se želi da se nasilje otkloni onda mora da se u odnosu na druga bića postupa koristeći ova dva metoda: sa saosećanjem i sa strpljenjem.
I sada dolazimo na negativne faktore kojih ima 26. Dakle tu imamo dve grupe prvi su osnovna, korenska, uzročna, negativna mentalna stanja, a druga grupa su neka vrsta kao rezultat toga.
Znači prvo govorimo o šest tih korenskih negativnih mentalnih stanja ili faktora. Prvi je neznanje (marigpa). Dakle neznanje nas sprečava da vidimo istinu,vrednost stvari, mi uvek vidimo najlošiju stranu. Kada na primer o nekome donosimo sud zbog našeg neznanja mi uvek vidimo samo slabosti, a kada ne bi smo bili u neznanju onda bismo uvek videli one pozitivne i jake strane druge ličnosti. I zbog toga što postoji ta marigpa, to neznanje u našem umu, zbog tog neznanja mi smo orijentisani prema slabostima prema tim nekvalitetnijim stvarima i ne možemo da vidimo ni kvalitete Bude, darme i sange. Zbog toga što naše neznanje prekriva našu mudrost kad mi mislimo o kvalitetima bude darmi sange mislimo da su to neke bajke i zato je veoma važno osloboditi se ovog neznanja.
Drugo je vezanost, ili želja. Naša vezanost je uvek u odnosu na neke svetovne stvari i zbog toga nas to drži u patnji. U stvari većina stvari koje mi je u toku dana radimo sve što nam daje patnju ili sreću, je u stvari naša vezanost. Bilo da se radi o patnji ili sreći i jedno i drugo nas vezuje za samsaru i treba da pokušamo da prevaziđemo i jedno i drugo.
Juče smo spominjali ona viša područja forme i bez forme i tu takođe postoji ta vezanost. znači to su bolja viši oblici života ali i tu postoji vezanost i to je još uvek deo samsare, to je još uvek nešto što ne prevazilazi patnju ostaje se u okviru samsare.
Vezanost koja postoji u tom području forma i području bez forme nije ista vrsta kao naša vezanost. Kod njih se da vezano sastoji u tome da oni smatraju da neki taj objekat postoji. Vezuju se za postojanje. Oni nemaju želje ali misle da objekti postoje.
U budizmu razlikujemo dve vrste tog nekog fiksiranja, prijanjanja, dakle postoji prijanjanje za Ja i postoji to prijanjanje za fenomen mi smatramo da postojimo i mi i da postoje fenomeni međutim kod nas mi imamo želju za fenomenima, a u višim područjima postoji samo to prijanjanje za postojanje i fenomena i nas, ali ne postoji ta želja da se te stvari poseduju.
Sledeće je ljutnja ili averzija. Zbog ljutnje mi nismo u mogućnosti da ostvarimo kontakt sa srećom. Zato što taj kontakt sa srećom dolazi od našeg razmišljanja o drugima. Razmišljamo o dobrobiti drugih, a kada smo ljuti uvek razmišljam o tome kako da povredimo druge i zbog toga ne može da dođe do kontakta sa srećom, sa srećnim stanjem uma i zato ako želimo da budemo veoma srećni, ne treba da budemo ljuti.
I sada dolazi ponos odnosno arogancija. Ponos odnosno arogancija je stanje uma koje nas stavlja uvek na neku jako visoku poziciju. I zbog toga će naša komunikacija sa drugima biti smanjena, jer ako me iza sebe smatramo da smo najbolji, da smo najlepši, vrlo malo ljudi će hteti da bude u kontaktu sa nama i mi onda zbog tog ponosa ne poštujemo druge. Ali kroz poštovanje drugih onda umanjujemo ponos odnosno aroganciju.
Sumnja. Dakle primer sumnje je ako kažemo, na primer, da su svi fenomeni prazni, mi sumnjamo u to i pitamo se kao je to moguće da li je to istina ili nije, to je neka vrsta dileme. I zbog sumnje možemo da budemo na distanci u odnosu na istinu. Sumnja je jedino problematična ako se odnosi na stvari koje su prava istina, ako imamo sumnju u odnosu na ono što je zaista istina, kao što je na primer po budizmu da su svi fenomeni praznina, ali ako imamo sumnju u odnosu na neke druge stvari, recimo ako sumnjamo da li nas neko laže, da li je iskren ili nije, to nije problem sumnja kao takva nije problem, ali je problematično ukoliko se odnosi na pravu istinu, jer nas to onda odvlači od istine, ne dozvoljava nam da živimo u skladu sa tom istinom.
Sada imamo pet pogrešnih gledišta. Postoji mala konfuzija u vezi broja. Dakle ima šest osnovnih mentalnih stanja ali ova šesta ta što sada dolazi ta šesta se zove pogrešna gledišta i ima ih pet tih pogrešnih gledišta kada se sabere ovih prvih pet sa ovih drugih pet onda ih ima 10.
Dakle prvo pogrešno gledište da su pet agregata koji se stalno menjaju da tih pet agregata su Ja koje je stalno.
Drugo pogrešno gledište da iako je život u stvari beskrajan mi smatramo da postoji samo jedan život, da se život završava sa smrću tela. To je pogrešno gledište, drugo po redu.
Treće pogrešno gledište je da smatramo da ne postoji karma, uzrok i posledica, da pozitivna dela ne rezultuju pozitivnim ishodima i da negativna dela nemaju za posledicu negativne ishode.
Ovo četvrto pogrešno gledište se sastoji u tome što se smatra da su ovo prethodna tri najbolja, najtačnija i najvrednija gledišta.
I ovo poslednje peto pogrešno gledište je gledište koji se odnosi na to da u nekim tradicijama ili religijama na primer se uzimaju neke vrste etičkih zaveta koje su pogrešni. Na primer u nekim religijama se ljudi samokažnjavaju ili se žrtvuju, ili žrtvuju životinje. To su neke prakse kojima sebe povređuje, bukvalno se fizički povredjuješ, bičuješ se. Na primer u Indiji ima neka praksa da se neki mali nožići se vezuju pa se njima ubada, a cilj tih praksi je da se stvori bol i u suštini i ti veruješ u to i kada zaista veruješ u to da će ti to pomoći da dostigneš neku vrstu duhovnog oslobođenja i to radiš zato što si u uzeo zavet, a u suštini te prakse te samo još više vezuju za samsaru.
I sada ima 20 sekundarnih negativnih emocija. Ove prethodno su bile osnovne a ove su sekundarne.
Prvi je bes, rage, to je zato što imam u sebi to ljutinu kao osnovnoj emociju a na osnovu njega onda besnimo, možemo da uradimo nešto, da koristimo ružne reči da nekog udarimo da lupamo vratima.
(Komentar na pitanje nekog prisutnog: To su te sekundarne emocije koje se zasnivaju na ovih prvih šest proističu iz njih).
To je veoma jaka ljutnja koju ne možemo da zadržimo i zbog nje mnogo negativnih i loših aktivnosti smo u stanju da učinimo.
Druga je neka vrsta ogorčenja.