Tekst 190526_0274.mp3
Sada nastavljamo, dulness,tupavost, ošamućenost
ovako kako je objašnjeno to je stanje uma i ako mi znamo kvalitete određene recimo budizma ili učenja iako smo svesni toga u potpunosti toga ipak ne praktikujemo i ne sledimo ta učenja. Kad smo tom stanju tupavosti ili oba rlosti, pospanosti i tako dalje iako znamo šta je dobro i šta je pozitivno mi to ne radimo.
Letargija, vrsta lenjosti. Postoje dve vrste, nešto šta je dulness i nešto što je letargija, dulness se ovde kaže da je non alertness znaš nisi po kaže kad nisi budan i pozoran, a ovde se radi o letargiji. Letargija je ono kad nam je teško telo bez obzira na okolnosti kada si potpuno bez volje, bezvoljnost da bilo šta se pokrene. Kad nas mrzi da bilo šta uradimo to je ta letargija. dakle ovde je telo u nekoj vrsti te težine ali misli su takođe teške, um je težak i u nekim vrstama meditacije se dođe u to stanje kad nema misli kad je sve nekako teško, ali to nije baš dobro, ta vrsta meditacije nije dobra zato što ona stvara ovo stanje i takođe kad mi izađemo iz ove meditacije to stanje se nastavlja. U stvari je u budizmu kada izađemo iz meditacije potrebno je da budemo jako aktivni, jer je upravo meditacija ta koji je uzrok za aktivnost.
Sledeći je agitation. Uznemirenje. znači uznemirenje uznemiren um je um koji je jako pun nekakve aktivnosti odnosno stalno se fiksira prijanja za različite objekte fokusa i ullaže napor u tom pravcu i na taj način ovo sprečava da u našem umu postoji stabilnost i mir.
Zatim distrakcija, ometanje. kada govorimo o ovim ometanjima o distrakcijama naš um nikad nije fokusiran na jednu stvar uvek se fiksira na nešto drugo, ulaže napor u tom pravcu i stalno se menja, to znamo,zato u umu nikad nema stabilnosti i mira . Zbog ovakvog stanja uma mi ne možemo da se fokusiramo na jednu stvar a za budističku praksu je to jako važno da možemo da se skoncentrišem na jednu stvar na primer na učenje o praznini, ali zbog toga što nam je um tako uznemiren mi ne možemo to, nismo sposobni.
Znači ovih 20 mentalnih stanja koji smo sada naveli pripadaju kategoriji onih osnovnih u smislu da proističu izonih šest osnovnih uznemiravajućih emocija.
I sad imamo četiri vrste mentalnih faktora koji su promenljivi. Oni se tako zovu zbog toga što sami po sebi nisu ni pozitivni ni negativni, ali u zavisnosti od toga da li na njih utiče neka pozitivna ili negativna od ovih kategorija oni postaju pozitivni i negativni.
Prva je san odnosno spavanje. Spavanje samo po sebi nije ni pozitivno i negativno ali mi možemo da ga napravimo pozitivnim. Ako pre nego što zaspimo kad legnemo, pošto svi spavamo u nekim udobnim krevetima sa puno ćebadi pa nam je toplo i komforno i ako pomislimo na ona bića koja nemaju te uslove, na primer na neke ljude koji su beskućnici, i onda poželimo da sva bića imaju takve iste uslove koji mi imamo da im bude komforno. Na taj način spavanje postaje pozitivan faktor.
Sledeći je kajanje. Takođe i kajanje nije ni pozitivna ni negativna ali možemo da ga učinimo pozitivnim, jer ako slučajno na primer stanemo na mrava onda možemo da osetimo žaljenje što smo ga zgnječili, možemo neke želje da izgovorimo za njega možemo da izgovaramo mantre i tako dalje i onda to kajanje postaje pozitivno.
Kada npr proučavamo budizam godinu-dve, ali ne razumemo još uvek sve i onda odjedanput osetimo kajanje zašto smo toliko vremena proveli tako, a nemamo neke rezultate i odbacimo budistički put zbog toga, onda to kajnje postaje negativno.
Sledeći je generalno znanje, opšte znanje. Samo po sebi ovo nije ni pozitivna ni negativno To je nešto što znamo generalno. Sada zavisi od toga ne šta se to znanje odnosi, u zavisnosti od toga, postaje pozitivna ili negativna. Ako se to znanje
odnosi na nešto što je razumno, kao npr. praznina onda je to znanje pozitivno, ako je to neko znanje ko je sad to odnosi na neke štetne stvari, ako nas to privlači, onda to ono postaje negativno.
A sad mentalni faktor analiziranje koji se odnosi na detaljno proučavanje nečega i neutralno je samo po sebi. tako na primer proučavanje analiziranje i proučavanje budizma bi bilo pozitivno a analiziranje kako se na primer pravi bomba bi bilo negativno.
Dakle ova četiri faktora zavise od naše namere i zavisno od toga da li je namera pozitivna negativna ili neutralna oni menjaju svoj karakter.
Dakle ovde su navedena glavna 51 mentalni stanja koji je to je grupa onih najvažniji koji su uvek prisutni međutim pored njih postoji još veliki broj drugih koji ovde nisu navedeni kao što su na primer tuga, neka vrsta elegičnosti, teškoća, lakoća, strpljenje, nestrpljenje i tako dalje.
Dakle u čemu se tu radi znači svih ovih 51 mentalnih faktora za koje smo rekli da su sekundarni nisu znači glavni oni se dešavaju zajedno sa glavnim umom a taj glavni um je ustvari svesnost čulna znači to oni zovu glavni um ono što se okom vidi to je glavni ju iskustvo koje dolazi kroz čula a onda na to dolaze i sve ove ostale formacije tipa što smo rekli kleše imamo želju imamo averziju imamo ljubomoru … to nije glavni um. Dakle ovi faktori o kojima se govori oni imaju isti uzrok i istovremeno se dešavaju sa onim primarnim onim prvim kontaktom između čula i objekta tu je ta svesnost prva onda dolazi ovaj sekundarni i oni se svi dešavaju u isto vreme i to je važno, sve se dešava u isto vreme.
Takođe postoji mentalni faktori koji ne spadaju u ove kategorije faktori koji se ne dešavaju u isto vreme sa glavnim umom.
To su metalna stanja koja, kada metalni faktori o kojima smo sada pričali kada ih nema kada ne postoje, onda se javljaju ta neka druga mentalna stanja.